U potrazi za razumom #5: 2048 krugova pakla
Život pisca uz 2048 nije jednostavan...
Čini mi se da razum nikada nije bio dalje.
Teško mi je sada pisati ovo jer sve vidim u blokovima, brojevima i game over screenu. U biti ovo i pišem kako bih povratio dio identiteta jer je ostao izgubljen negdje između 512 i 1024.
Pišem, jadam se i dišem… Dakle još sam živ. Nisam završio u nekakvome paklu koji je umjesto vatre i mučenja (blaža varijanta), nekakav suludi hibrid tetrisa i matematike. Nisam pobijedio, ali barem sam gotov. Za sada. Nadam se zauvijek.
Nije da sam danas otkrio igru, nažalost. Danas sam je samo ponovno zaigrao nakon treće ili četvrte stanke. Nije da mi je to bio plan. Nešto sam radio, odlučio zaigrati jednu brzinsku partiju i evo me – dva sata kasnije pišem ovo čudo.
Nisam siguran što sam to točno ranije radio, ali MORALO je biti zanimljivije od ovoga!
Moram se sjetiti… Misli! Misli! MISLI!
I još bih radije zaigrao pokoju partiju. Moram doći do tih 2048! Ljudi stalno stavljaju slike svojih pobjeda. Neki su čak napravili i dupli rezultat, a ja ne mogu spojiti dva bloka od 1024!
Koja je poanta tih browser igara? Mislio sam da je cilj ubiti par minuta dok se nešto čeka ili kad je dosadno, a ne potrošiti dan na pretvaranje u zombija. Pa barem da je zabavno, ali nije…
Nedavno je bila aktivna ona igra Flappy bird. Je li to nekome bilo zabavno? Bilo je izazovno i frustrirajuće. 2048 barem ima nekakav kraj, ta jadna ptica u nekakvome morbidnome Super Mario svijetu na kraju mora umrijeti. Nema nikakve druge alternative. Ako uspiješ dovoljno daleko, sretan si kad umreš, ako umreš ranije, ljut si i nastavljaš igrati dalje (ili razbiješ mobitel/računalo).
Možda je to metafora života. Zabava je iluzija, smrt je činjenica. Frustracija je prirodna, a nada je privremena.
A možda je to ipak samo iritantna igra bez ikakvoga cilja.
Igrač prolazi kroz brdo slabih rezultata s ciljem da dođe do visokog, odnosno „tog nekog konačnog broja“. I što onda?
Možda možemo tako zavađati privlačne nam osobe? „Ej, mala… Velik sam 4096, a ti?“ Možda upali. Siguran sam da je bilo i gorih pokušaja. Ne puno, ali barem par.
Kako još profitiram igrajući tu igru? Mislim da je to pitanje perspektive.
Danas sam planirao zapaliti nekoliko kuća u svome selu, ali baš neću jer – 2048! To zvuči pozitivno! Pa ako neki puta želite napraviti nešto zlobno ili suludo, radije igrajte ovu igru.
Ekvivalentna je drogi, ali, hajde, barem činite štetu samome sebi! Vidite, u svemu se nađe nešto pozitivno!
A što se tiče rezultata…
Ja: „Gugel! Koji je najveći score na 2048?“
Gugel: „Koliko ja vidim, 16384.“
„Šesnaest tisućaaaaa?!? Ma goni se u *unesi uvredu*“
P.S: U toku lekture otkrio sam verziju 2048 sa ženskim grudima! Odoh igrati! *drool*
P.P.S: U toku lekture uspio pobijediti igru! Muahahah… Ova kolumna je stvarno mogla biti gotova ranije.