Zašto i kako je je slobodan software danas handy paketić higijenskih digitalnih rutina svima dostupan i dobar za praksu? Izobilje i udobnost sa jedne strane, pregalačka muka stvaranja sa druge? Šta biraš? Čime živiš?

Slajder naše realnosti ima dva pola. Sa jedne strane su putpuna udobnost, odsustvo kontrole i svesti, dok je sa druge strane konstantna muka u realizaciji i čuvanju postignutog mira i svesti.

Enciklopedijski primeri udobnosti

• takozvana intelektualna svojina
• rad i pro/davanje sebe za novac
• vlasništvo kao najdublji mehanizam osećaja/osiguranja življenja/života
• veštačka oskudica (ironično, veštačka oskudica je temelj progresa danas)

Mehanizmi pljuvanja života izgubljenih duša u svetu taštine, jurke za profitom i slavom su izlizani i nefunkcionalni. Nije samo da nemam šta posebno da dodam, već mislim da zaista nije okej mrzeti nekoga zbog taštine, ljubavi prema novcu ili slavi. Osuđivanje otvara vrata mržnji, a sve to is not cool. Da, odbranili smo se od od Trećeg Rajha kada smo uzeli puške u ruke i pucali okupatoru u čelo. Kada je frka i kada je borba za goli život, zna se šta se radi. Radi se o tome da sada nije (takva) frka. Preživeli smo i sada se dešava sveprisutan kleš slobode i ropstva, udobnosti i neprijatnosti, ali na potpuno novom nivou.

Sada, kada smo već održavani u životu sve što treba da uradimo je da osvestimo mogućnost izbora (slobode?!). Da, baš opušteno hipsterski zvuči, još jedan first world problem pred nama. "Ma sve je kul, samo da osvestim svoje mogućnosti, samo da uradim još jednu meditaciju i biću slobodna."

Da je tako, droge, alkohol i lenčarenje bi nas oslobodili zauvek još pre temeljenja užasnog robovlasničkog društva. Da je tako, vidim da bismo i nasleđivali tako osiguranu slobodu kroz DNK. Neka su ti snovi hipsterima za masturbaciju, čovek (kao biće) nije hipster.

Čovek na žalost, mora da radi na slobodi. Na svojoj kako hoće, lični je izbor - ali polje svesti koje delimo je prva prava odgovornost. U tom grmu leži zec.

Enciklopedijski primeri svesti i pregalaštva

• deljenje i davanje
• mir i učenje
• svet baziran na komunikaciji, znanju i međusobnom prihvatanju

Okej, za ovaj deo ste znali. Nema gde ne piše, jedno-te-isto.

Ali, kada je sve oko nas digitalno već tako lako dostupno - kako i zašto se ljudi na prvom mestu ne pitaju da li je to što biraju i slobodno, umesto što se odmah hvataju za besplatno?! There is no free lunch.

Uvek su tipski ugovori za prodavanje duše imali tu prepoznatljivu sekciju: "besplatno". Kapirate sada razliku između "besplatno" i "slobodno"?! To je trik! Tu je podvala! U infantilnim fazama digitalnog sveta gde se sve zaista baziralo na idejama, ushićenom povezivanju i nikada ranije viđenoj komunikaciji, to novo i čisto tlo je inficirano širokim spektrima eksploatacije i utilizacije koncepta vlasništva prošlog doba i potpuno neprikladne monetizacije (po mom mišljenju, ovo je privremeno).

Mutirana transgresija nematrijalnog i slobodnog digitalnog realma u monetarno i zaključano digitalno vlasništvo kao da je bila neminovna, nekima i logična. Jer digitalno nije nastalo samo od sebe nezavisno od naše prošlosti i nezavisno od materijalnog sveta baziranog na novcu, te stoga i ne može da bude slobodno-nezavisno. Logično. Međutim, ovo su te izuzetno opasne konstatacije! Percepcija digitalnog je danas na nivou datosti vode za piće. Ironično i rekurzivno ironično, oba se neprijatno lako uzimaju za proizvod koji se kupuje za novac. Kao da geneza oba nikada nije ni postojala, kao da oba nikada nisu bili slobodni i nezavisni od nas. Digitalno je bilo slobodno i nezavisno, obitavalo je u polju ideja pre materijalizacije, voda je takođe bila slobodna i nezavisna pre pojave nas ljudi koji smo pocepali realnost idejama o vlasništvu.

Ironično je (tužno ironično) da za javno dobro vode za piće danas ima manje nade nego za javno digitalno dobro. Srž digitalnog javnog dobra je ozbiljnije osigurana, dok je srž vode za piće osigurana pukim odsustvom naših tehnoloških kapaciteta da "zaštitimo" i patentiramo istu tu vodu. Preciznije, voda je osigurana odsustvom dovoljne količine vojno-policijskih kapaciteta i interesa da se kontroliše sva voda.

Ujarmljivanje izvora vode za proizvodnju novca je suludo koliko i proizvodnja novca bekonačnim brojem prodavanja jedne te iste pesme preko iTunes-a. Oba vída "efikasne green proizvodnje" su bazirani isključivo na monopolističkim pozicijama moći i gaženju poznatih etičkih dogovora. Zanimljivo videti u isto vreme da se prava za "green" proizvodnju brane ničim drugim nego bombarderima, vojim, paravojnim, policijskim i para-policijskim snagama.

Fali mi ovde još jedan sloj razuma. Još uvek zvučim kao defetični rusko-srpski kvazi-nacionalista, samo-izgnanik od materijalnog zapadnog sveta koji sporo piše pod voskanom svećom, gladi svoju dugu bradu i obraća se svetu iz jedne od svetogorskih kelija.

Elem, taj sloj od kojeg se uporno i trapavo sklanjam je takozvano "intelektualno vlasništvo". Na tom trusnom sloju je zidan temelj anglosaksonskog društva. Ta prevara je ono od čega se ograđujem, i pozivam na odbacivanje koncepta. Zapadnom čoveku je bitnije definisano vlasništvo delića realnosti od samog življenja tog istog delića realnosti.

Sada, konačno da zamešam ove zanimljive začine u novo jelo koje će nas držati site do Novog sveta Ideja.

Freelancing, outsourcing, filesharing, p2p, forums, communities, swarming, downloadable physibles, social networks, mobility, direct user feedback, work out of leisure, independance, autonomy, no authority, no monopoly, šta ja znam, sve ovo mi više liči na konfučijansko kuliranje uz zeleni čaj sa pogledom na dolinu u cvatu, nego na vlažan Marksov san.

Ne znam čoveče, toliko se brzo sve promenilo sa digitalizacijom kapitalizma da zaista deluje besmisleno secirati kako se to uopšte desilo. Ovo upravo izdvaja urgentnost analize našeg seciranja.

Kapitalizam, sa druge strane sam sebi pada u stomak. Siguran sam da nije imao tu ideju kada se otisnuo pod oblake svojom masovnom proizvodnjom, ali desilo se upravo to. Na stranu moje plitke karakterizacije i etiketiranja, sada niko ne nosi bitove slobode neutralno kao Internet. Zastani i razmisli - niko i ništa nema takvu neutralnu poziciju. Ko još veruje u demokratski proces, ratove i pravne regulative? U svakom slučaju verovanje u te gluposti prestaje, na rudimente gledamo kao na privremenu nužnost dok ne preselimo sve na Internet. Sve sem Interneta je odavno zapišana teritorija. I voda koju pijemo. Padam sa stolice od malo ozbiljnije analize ove konstatacije, a hemoglobin mi je na gornjim granicama i redovno vežbam. Nekako je u isto vreme baš frka što je tako, ali sa druge strane samo prelistam reddit i vidim u prvom licu da je sve više nego cool. I ide na bolje.

Ako nam je nešto vredno ostalo od demokratskog procesa, to je da ranije zagarantovane slobode ne smemo kasnije u nekoj tački da ih kojim čudom preglasamo. U tom smislu ne potoji ni jedan bolji primer od slobodnog software-a danas. Isključivo zbog postojanja slobodnog softvera mi danas ne živimo u globalnoj fašističkoj post-nuklearnoj distopiji. Da skratim priču, osnovni akt očuvanja slobode danas, investiranje u osiguranje slobodne budućnosti je korišćenje, razvoj i razumevanje slobodnog softvera.

Ako je u robovlasničkom društvu osnovni slobodarski akt bio istupanje iz sistema eksploatacije i polaganje svog života za upravo to istupanje, danas je to istupanje iz sistema vlasničkog i zaključanog software-a. Ako je u feudalnom društvu osnovni slobodarski akt bilo "robinhudovsko" otimanje od bogatih i vraćanje siromašnima, danas je to istupanje iz sistema vlasničkog i zaključanog software-a. Ako je u kapitalističkom društvu osnovni slobodarski akt nezavisna, mala i stabilna proizvodnja, danas je to istupanje iz sistema vlasničkog i zaključanog software-a. Konačno, u digitalnom društvu solution-by-design je rekurzivno rešenje. Ironično, ovo rešenje je uvek radilo.

Drugim rečima nebo je plavo, ne možemo biti slobodni ako nam sredstva slobode nisu slobodna. Jeste da danas postoje elementi krpljenja zadnjice ušima, ali to nam je što nam je. Nisu nam svi preci bili relaksirani slikari i pesnici lucidnih svetova ideja, pra-matorci su nam baš često bili nesvesni silovatelji otimači bez empatije, ali sa jakim osećajem slobode i beskonačnosti (ironiji nema kraja).

Mržnja, diskriminacija, fašizam, nacionalizam, religijski fundametalizam i ostali mutanti odsustva komunikacije prosto ne mogu da se zapate u ovom našem otvorenom svetu komunikacija. Nije stoga teško zaključiti šta nam je prevashodstvo danas.