- Volim te k'o zeca.
- Kakvog sad jebenog zeca?
- Zeca zeca. Pravoga. Ovnolikog.
- Voliš me k'o ovnolikog zeca. Ma krasno! A kakav je taj zec, veliki ili mali?
- Mali, naravno. Najmanji. Stane ti u pupak.
- A što bi, molim te, taj zec radio u mom pupku?
- Partijao.
- Sam?
- Ne, s drugim zečevima. Ovnoliki zečevi su druželjubiva čeljad.
- Ohoho, sad ih ima i više? Nije samo jedan. Odlično. Već mi je pomisao o jednom zecu u pupku bila uznemirujuća, ali ovo je stvarno previše.
- Ne želiš valjda biti toliko okrutna i uskratiti zecu društvo?
- A daj. Ne igraj na kartu emocija!
- Ha! Predobro te znam!
- Ok. Ne mogu podnijeti da zečić bude tužan. Koliko ih je unutra?
- Deset.
- Deset?
- Deset. Uključujući ovog našeg, malog.
- A ostali su veliki?
- Veći od njega u svakom slučaju.
- Mora da je zabavno kad partijaju.
- Je. Tako bar kažu.
- Pričao si s njima?
- Normalno da jesam. Svaki put kad naslonim uho na tvoj pupak čujem što rade unutra.
- Nisi normalan. S kim ja to imam posla?!
- Sa šaptačem zečevima.
- Haha!
- Je, je, samo se ti smij. Mali Pu se isto smijao prvi puta kad smo se čuli.
- Nemoj srat da ti zečevi imaju i imena! Ništa čudno!
- Pa kakav bi to zec bio bez imena? Krnji zec. Ničiji zec.
- N.N. zec! Nomen nescio!
- E pa ovi, kao zečevi koji drže do sebe, imaju svoja imena.
- Hajde sad izmisli nešto super, molim te. Daj priči kredibiliteta.
- Mala moja, nema tu izmišljanja. Ja ti samo prenosim činjenično stanje. Šaptači su objektivni ljudi. Nose veliku odgovornost na leđima.
- Odgovornost dobrih diplomatskih odnosa između ljudi i zečeva?
- Tako je. Ne sprdaj se s time. Ozbiljna je to stvar.
- OK. Ne sprdam se. Reci mi kako se zovu ti stanovnici mog pupka?
- Mrvica, Mali Pu, Jolando, Jolanda, Rita, Albert, Franz, Riki, Šifu i Po.
- O bože. Mrvicu i Malog Pua još mogu i probaviti, ali gdje si, pobogu, izvukao Jolanda i Jolandu?
- Iz tvog pupka.
- Krasno.
- Uglavnom, zamolili su me da ti kažem da prestaneš jesti papriku.
- Zašto bih prestala jesti papriku? Jer su mi tako rekli zečevi iz pupka?
- Reci što hoćeš, ali njima nije svejedno kad im se jazbina trese zbog tvoje peristaltike.
- Hm. Možda su u pravu. Paprika mi baš ne padne dobro na želudac…
- Eto vidiš. Znaju oni.
- Tako se čini. Nego, voliš me k'o zeca, od toga smo krenuli?
- Da. K'o malog ovnolikog zeca!
- E pa dobro. Onda ja tebe volim k'o mačka zeca!
- Mačka? Velika mačka?
- Najveća. Maine coon. Ogromna mačka.
- Voliš me k'o maine coon zeca?
- Ne. K'o maine coon ovnolikog.
- Ha!
- E da.
- To je onda prava stvar.
- Prava je. Ozbiljna jako. Znaš da nema zajebancije kad se radi o mačkama i zečevima!
- Istinu zboriš.
- Nego, reci zečićima da neću više jesti papriku.
- Može! Približi malo taj pupak…